Snoubording

Snoubording je rekretivni zimski sport, kao i olimpijski i paraolipijski sport, u kom se pojedinac spušta niz osneženu padinu na snoubordu sa obe noge ukopčane u vezove. Obuhvata elemente skijanja, surfovanja i voženja skejtborda. Smatra se da je nastao 1960ih i 1970ih, a popularnost stekao 1980ih. Već 1998.godine postaje zimski olimpijski sport u Naganu. Iako postoje sukobi mišljenja u vezi sa tim gde je sport tačno nastao, SAD se navode kao izvorište.

Istorija

Prethodnik modernog snouborda je nastao 1965.godine kada je inženjer Šerman Popen napravio prototip, nazvan ’’Snurfer’’ kao kovanice reči ’’snow’’ i ’’surfr’’ zato što podseća na surfovanje po snegu. Popen je snurfer napravio za svoju ćerku ali je ubrzo uvideo da stiče popularnost među njenim drugaricama pa je licencirao ideju i predao je Brunswick korporaciji, koja je u narednoj deceniji prodala preko milion primeraka. Već 1968.godine se organizuju i prva takmičenja.

Novonastali sport je privukao dosta entuzijasta među kojima je bio i mladi Tom Sims, skejtborder, koji je parče itisona, a na donju aluminijumskim limom. On je ’70ih komercijalno proizvodio svoju verziju snouborda a u isto vreme javljaju se i novi proizvođači kao što su Džon Roberts i Pit Metjuz iz Velsa. U istom tom periodu i Tim Barton kreira svoju verziju i osniva svoju kompaniju Burton Snowboards u Vermontu. Visoka cena od svega 38$ kao i zabrana vožnje snouborda na mnogim stazama onemogućili su popularizaciju ovog sporta, ali uprkos tome, Burton Snowboards će steći svetsku slavu.

Već ’70ih i ’80ih godina sport stiče popularnost. Dimitrije Milovič-osnovač Winterstick-a, zatim Tom Sims-Sims Snowboards, Mike Olson- Gnu Snowboards kao i Tim Bartin- osnovač Burton Snowboard-a predstavljaju pionire koji su radili na unapređenju tehnologije i dizajna borda, i zahvaljujući kojima je nastao bord kakav danas poznajemo, sa vezovima i sa čizmama.

Tipovi

Tokom godina, razvili su se razni tipovi snoubordinga, pa je samim tim i oprema evoluirala da prati određene tipove. Najzastupljeniji su: freeride, freestyle i race. Voze se kako u rekreativnom smislu tako i u takmičarskom,i iako su zasebni tipovi snoubordinga ipak postoje elementi u kojima se prepliću.

Freeriding

Takođe je poznat i kao „all mountaing snowboaring“ jer vozaču pruža sveobuhvatno znanje i nezavisnost da vozi po različitim terenima, skače i vozi u karvingu. Za rasliku od freestyl-a, freeriding ne podrazumeva različite prepreke, džampove i rejlove koje je čovek napravio.

Freestyle

Predstavlja možda i najpopularniji tip snouordinga zbog uzbuđenja koje pruža vozaču kao što su razni skokovi, trikovi, rail vožnja, vožnja u sviču, halfpipe i drugi vidovi vožnje. Dosta je zahtevniji tip snoubordinga i zahteva napredniji nivo znanja. Što se tiče same opreme, čizme su mekše, a bordovi kraći i mekši, gde su rep i nos daske identični.

Freecarve

Freecarve snoubording, poznat i kako „alpine snowboarding“ se vozi na dobro pripremljenim stazama, i predstavlja brzu vožnju sa karving zaokretima ( vožnja na rubovima snouborda). Snoubordi za ovaj top vožnej su obično duži, uži i čvršći kako bi obezbedili potrebnu stabilnost prilikom brze vožnje i kako bi im rubnice bolje držale. Čizme se takođe razlikuju, čvrste su, nalik pancericama za skijanje.

Splitboarding

Splitbording pruža mogućnost vozaču da sa istom opremom može i da skija i da vozi bord. Bord je istog oblika kao i normalni bordovi s tom razlikom što može da se razdvoji na dva dela koja mogu da se koriste i kao skije. Kroz samo par minuta vozač može da podesi svoj splitbord za željenu vožnju tako što će u zavisnosti od potrebe repove i vrhove borda ukopčati (u slučaju da želi da vozi bord) ili raskopčati ako želi da skija. Takođe se i vezovi jednostavno kroz nekoliko koraka podešavaju za đeljenu vožnju.

https://www.skimagic.co.uk/snowboarding-types-and-styles/

https://www.britannica.com/sports/snowboarding

https://en.wikipedia.org/wiki/Snowboarding